Свети апостол и јеванђелист Лука (грч. Λουκᾶς) био је родом из Антиохије Сиријске. Сматра се да је пореклом био Грк. Лука је један од седамдесеторице Христових апостола и сарадник Светог апостола Павла (2. Тм 4, 10). У младости, изучио је ондашње науке: философију, медицину, живопис а знао је добро египатски и грчки језик.

Знање ондашње вештине лечења и медицине, потврђују многи изрази медицинске терминологије у његовом Светом Јеванђељу. Чувши за Господа Исуса Христа, Лука дође из Антиохије у Јерусалим, да чује живе речи Његове.Гледајући Господа лицем у лице и слушајући Ње-гову божанску науку, он поверова у Њега, и постаде један од седамдесет апостола. О томе говори у свом Јеванђељу: ,,А потом изабра Господи друге, Седамдесеторицу, и посла их два по двапред лицем својим у сваки град и место куда намераваше сам ићи. И рече им: Жетве је много, апосленика мало; зато се молите господару жетведа изведе посленике на жетву своју. И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближило вам се Царство Божије.” (Лк 10, 1-2, 9).Свети Лука је са осталим апостолима ишао„пред лицем“ Господа Исуса Христа, припремајући Његов пут и проповедајући да је у светдошао очекивани Месија.Последње дане Христовог земаљског живота, Свети Лука је био са Апостолима у Јерусалиму,тугујући и плачући за Господом. Али, његова жалост се убрзо окрену на радост, јер се васкрсли Господ, на сам дан Свог Васкрсења, јави Луки и Клеопи на путу у Емаус, и испуни радошћу срце њихово, о чему Лука сведочи у свом Јеванђељу(Лк 24, 13-35).По силаску Светога Духа на Апостоле, свети Лука остаде неко време у Јерусалиму, а затим крену у Антиохију, где је већ било доста хришћана. На том путу, он се задржа у Севастији гдесу почивале мошти Светога Јована Крститеља.

Он замоли тамошње Хришћане за мошти и од њих доби десну руку Светог Јована Крститеља,на велику радост хришћана у Антиохију. На позив Светог апостола Павла, Свети Лука пође из Антиохије за Грчку као његов сапутники сарадник као проповедник и Апостол међумногобошцима. Апостол Павле га остави у Македонском граду Филипи, да утврди и уреди Цркву, где Лука остаде неколико година. Крајем Трећег мисионарског путовања, апостол Павле посети Филипе, и тада посла светог Луку у Коринт, да сакупи помоћ за сиромашне хришћане у Палестини. Након тога заједно кренуше у Палестину обилазећи основане Цркве, на острвима Архипелага, обалама Мале Азије, Финикије и Јудеје. Кад апостол Павле би ухваћен у Кесарији Палестинској, Свети Лука остаде поред њега. Hијега оставио ни онда, када Павле под стражом биспроведен у Рим, да му се суди. Њихов заједнички пут лађом по немирном мору до Рима,опширно су описана и Делима Апостолским(ДАп. 27. и 28. глава). Поред апостола Павла у Риму се помињу: Свети Лука, Марко, Аристарх и друге ученике.Током боравка у Риму, Свети Лука је написао Свето Јеванђеље и Дела Светих Апостола. Јеванђеље, описује живот и дела Господа Исуса Христа на основу онога што је сам видео и чуо и све оношто предаше „први очевидци и слуге речи“ (Лк1, 2).

Црквено предање сматра да је Свети апостол Лука приликом писања Светог Јеванђеља идела Апостолских писао саветујући се са апостолом Павлом. После двогодишњег затвора у Риму, апостол Павле би пуштен на слободу, и оставивши Рим он посети Цркве које је раније основао. На том путу пратио га је Свети Лука. Hије прошло многовремена кад цар Нерон у Риму опет подиже велико гоњење хришћана. Апостол Павле по други пут дође у Рим, да својом речју и примером, под-ржао гоњену Цркву. Тако Павле опет бива затворен. О томе пише у Посланици своме ученику Тимотеју: ,,Постарај се да дођеш брзо к мени: јерме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далма-цију; Лука је сам код мене” (2. Тм 4, 6.10).  Предање Цркве држи да је Свети Лука био очевидац мученичке смрти апостола Павла у Риму. После тога, Свети Лука оставља Рим и  креће сам да проповеда веру у Господа Исуса  Христа у: Италији, Далмацији, Галији, Македонији и Ахаји. У старости, Свети Лука одлази у Египат да проповеда Свето Јеванђеље и утврђујетамо основану Цркву. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркву у Беотији, где је рукоположио свештенике и ђаконе и својим молитвама призивао Божију помоћ за исцељења болесних душом и телом. Светом Луки беше осамдесет четири година,када га многобошци и идолопоклоници због проповеди о Христу, ставише на муке и обесишео маслину у граду Тиви (гр. Θήβα) Беотијској. Његово тело хришћани сахранише у овом граду, а над моштима су се дешавала многа чуда. Мошти Светог Луке почивале су уграду Тиви до друге половине четвртога века, када по жељи цара Констанција, сина Константиновог, бише пренесене у Цариград.

Богородица Филермоса – Цетиње

Предање Цркве Светом Луки приписује живописање првих Икона са ликовима Пресвете Богородице са Богомладенцем у наручју, као и иконе Светих апостола Петра и Павла. Предање говори да је Свети Лука показао икону Пресветој Богородици. Разгледавши је, Она је благословила његов рад рекавши: ,,Благодат Рођеног одмене, и моја, нека буду са овим иконама”. Једна од тих икона је Пресвета Богородица Филермоса, која се чува на Цетињу, у Плавој капели, у оквиру изложбеног простора Историјског музеја Црне Горе. Деспот Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти Св. апостола Луке у Смедерево,одакле су 1459. однете у Босну (Јајце). Фањевачки монаси 1463. године из Јајца пренoсе мошти Светог Луке у Дубровник, а затим у Венецију. Мошти се данас налазе у цркви Светог Николе у Падови. Део моштију је 2018. године добила црква Светог апостола и јеванђелистаЛуке у Субјелу, општина Косјерић који је узет из манастира Лешје, код Параћина.Светом Луки су посвећени манастири Бошњане и Жупа Никшићка. Лучиндан – празник Светог апостола и јевангелиста Луке, слави се 31/18 октобра.

Приредио:протојереј Богољуб Љ. Поповић