У петак 28. септембра 2012. године на гробљу у Лозани (Bois-de-Vaux), обављена је ексхумација кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе Карађорђевић.
Ексхумација је почела око 8 часова пре подне у присуству породице: принцезе Јелисавете, принцезе Катарине Оксемберг, принца Николе и принца Михаила Карађорђевић. Након припреме, око 11 часова служен је парастос у капели (Montoie).
Служило је шест православних свештеника из Швајцарске: о. Станко Марковић из Берна, о. Богољуб Поповић из Лозане, оци Мирослав Симјоновић и Бранимир Петковић из Цириха као и два православна швајцарска свештеника, о. Пјер Франсоа Меан (Pierre François Méan) из Лозане и архимандрит Мартан (Martin de Caflisch) из Dompierre.
Поред породице кнеза Павла, молитви су присуствовали представници Амбасаде Србије, Г-дин амбасадор Милан Ст. Протић, министар Г-дин Вељко Одаловић, представници одбора за ексхумацију, позвани гости и др.
За чланове породице Карађорђевић, представнике амбасаде Србије и остале званице, приређено је послужење у хотел-дворцу на језеру (Chateau D’Ouchy). Парох о. Богољуб је позвао присутне да погледају таблу са натписом која сведочи да је у дворцу Chateau D’Ouchy од 15 новембра 1922 до 28 јула 1923 године одржана Конференција у Лозани за мир на блиском Истоку. Као учесница конференције за мир, била је и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
После парастоса кратком беседом присутнима се обратио отац Богољуб Поповић парох у Лозани, следећим речима:
Ваше Екселенције, пречасни оци, уважене даме и господо, драга браћо и сестре, у наставку овог молитвеног чина, желим да у име окупљеног братства свештеника у Швајцарској, као надлежни парох у Лозани упутим неколико речи.
Желим све да поздравим али најпре породицу кнеза Павла, а затим све који су дошли да учествују на овој светој молитви, да се топло и срдачно помолимо Господу за блаженопочивше: кнеза Павла, кнегињу Олгу и кнежевића Николу, који су ,,гране стабла“ наше династије Карађорђевић.
Учествујући на молитви, ми на свој начин учествујемо у ономе што чини део наше историје када испраћамо њихова тела, која су почивала овде у Лозани чекајући дан када ће кренути пут наше отаџбине.
Не можемо, а да не поменемо да у овом граду и у овој земљи живи наш народ, ваши Срби. Зато почивајући овде никада нисте били сами, већ међу својима, који вас ево испраћају у отаџбину.
То је наш дуг према вама и вашој жељи да ваша тела једнога дана нађу своје место међу вашим драгим и славним прецима на Опленцу.
Зато драги кнеже, желимо вам срећан повратак у отаџбину, ,,тамо далеко“, ,,тамо је Србија“. Амин.