Испраћајући календарску 2014 годину, кроз пост и молитву, припремамо се за празник Христовог Рођења. Тим поводом, свим парохијанима желимо да у здрављу и Божијем благослову дочекају рођење Богомладенца Христа. Као парох са црквеном Управом, доживљавајући себе као део велике породице, наше Парохије Света Три Јерарха, желим да са Вама поделим овај радосни празник уз радосни поздрав Божића:,,Мир Божији и Христос се роди“.
У време када су нам преко потребни мир и добра воља, од нас се захтева да себе и своје срце припремимо за дочек Богомладенца Христа, који својим рођењем доноси мир и добру вољу у нашу душу и наше срце.
Онај ко је кроз пост, молитву и духовну припрему кренуо у сусрет рођењу Христовом, на добром је путу да у празничној радости са Богомладенцом подели Божији мир, радост Духа Светога и добру вољу.
Одмах по рођењу Богомладенца Христа у пећини Витлејемској, са неба се зачула анђеоска песма: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља ! (Лк 2, 14).
Ова анђелска песма, садржи у себи три велике истине и на овим речима као на три камена темељца, почива начин, смисао и циљ нашег живота.
Прва истина је да и ми у свом животу непрестано прослављамо Бога. Славити Бога може онај кога је Господ призвао и који је кроз своје призвање открио у себи нови смисао живота. Што је дубље знање о Богу, то је већа радост човековог живота и већа спремност да славимо Бога.
Друга истина јесте мир на земљи. Миротворство је Божје власништво. Њиме човек постаје син Божји, по речи Христовој: Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати! (Мт. 5, 9). Само они који се помире са Богом и са људима, могу наћи мир у својој души; једино такви људи су прави миротворци. Њима је мир у срцу и на језику. Иначе, онима који се не помире са Богом и људима у уму и у срцу, мир може бити на језику, а у срцу су им мржња и гнев. Што је више Бога у људским срцима, то је више мира на земљи. Што је мање тог духовног богатства, то је више отимања за влашћу и богатством, више себичног отимања једних од других.
Трећа истина је добра воља међу људима, као темељ људског заједништва. Тамо где се роди мир, наступа и добра воља међу људима. Добра воља се рађа из љубави, из топлине душе и срца, јер права љубав по Богу не тражи ништа за себе, јер није себична.
Бог је сишао међу нас на овај Свети дан, да би нас уздигао на небо изнад сваке земаљске тајне. То је наша радост, и наша утеха коју нам дарује Божић.
Због тога на овај велики и благословени Дан, позивамо вас на молитву у Цркву да се у духовној радости сјединимо са Христом Богомладенцом.
Дођите, на Бадње вече и Божић на Службу Божију, да заједно у молитви поделимо радост празника која нам се дарује кроз Богомладенца Христа.
Бадње вече – Вечерње:
- Сијер (Muraz) у 19 часова
- Лозана (Cathédrale de Lausanne) у 19 часова Користити паркинг Riponne
- Женева у 22 часова
На Божић ујуто, Св. Литургија
- Сијер (Muraz) у 8 часова
- Лозана (Bethusy) у 8 часова
,,Мир Божији и Христос се роди“, срећну и благословену Нову годину, жели вам ваш парох и Управа црквене Општине.
О БОЖАНСКОМ ПРОМИСЛУ
Старац Пајсије нам је исприповедао следећу причу, желећи да нам примером покаже како се Бог стара о својој деци, иако га ми често не схватамо, па се чак и гневимо на њега.
Један подвижник се молио Богу преклињући га да му открије због чега су праведници често сиромашни и неправедно пате док су грешни и неправедни богати и задовољни. Док се молио Богу да му открије ову мистерију, зачуо је глас који му је рекао:
– Немој тражити да разумеш оно што твој ум и знање не могу обухватити, и немој испитивати тајне Божије, јер су његове одлуке сличне бескрајном океану. Али, ако желиш да то сазнаш, иди у свет и посматрај људе. Онда ћеш бити у стању да схватиш нешто од Божијих одлука. Тада ћеш спознати да је премудри промисао Божији неистражив и недокучив.
Када је подвижник све то чуо, отишао је у свет. Пошто је извесно време пешачио, стигао је до једне ливаде. Ту се налазила једна фонтана, а поред ње старо издубљено дрво. Сакрио се у то удубљење и почео да посматра ужурбану гомилу која је пролазила поред ливаде. Након извесног времена, прошао је један богаташ јашући на коњу. Застао је крај фонтане да би се напио воде и одморио. Док је седео, из џепа је извадио новчаник са златницима и почео да их броји. Када је завршио бројање, грешком је новчаник ставио на траву уместо да га врати у џеп. Затим је јео, одморио се и одспавао. Убрзо је кренуо, не приметивши да му је новчаник остао у трави.
После извесног времена, појавио се још један пролазник. Зауставио се покрај фонтане, а када је спазио новчаник са златницима, зграбио га је и потрчао у поље. Након неколико минута, појавио се и трећи човек. Како је био уморан, попио је мало воде и сео да поједе комад хлеба. Док је сиромах јео, вратио се онај богаташ да потражи свој новчаник. Лице му је показивало страшан гнев и он се запутио право према сиромаху, вичући од беса и захтевајући да му врати новчаник. Сиромах, пак, који ништа није знао нити о новчанику нити о златницима, поче да га уверава да ништа од тога није ни видео. Тада је богаташ почео да га туче. Ударао га је тако снажно да је сиромах на крају издахнуо. Богаташ је онда почео да претреса његову одећу али, наравно, ништа није нашао. Отишао је осећајући се веома потиштено.
Испосник, који је седео у дупљи и посматрао шта се дешава, беше запрепашћен. Много се растужио и почео да плаче, осећајући велику жалост због неправедне сиромахове смрти, па је на крају завапио к Богу:
– Господе, шта значи оваква Твоја воља? Желео бих да знам како Твоја доброта може да поднесе оволику неправду! Један човек је изгубио новац, други га је нашао, а трећи је због тога неправедно убијен!
Док се молио и јецао, пред њим се појавио ангео Господњи:
– Немој да жалиш за сиромахом, нити да мислиш да се ово није десило по вољи Божијој. Имај на уму да се неке ствари дешавају или зато што Бог тако допушта, или да би тиме поучио људе или, пак, ради наше користи. А сада слушај: човек који је изгубио новац је најближи сусед оног што је новац нашао. Овај други је некада поседовао имање вредно стотину златника а богаташ, иначе врло похлепан, присилио га је да то имање прода за само педесет златника. Осећајући се беспомоћно, сиромах се молио Богу да казни његовог суседа. Бог га је двоструко наградио. Други човек, онај уморни сиромах који је неправедно убијен, некада је и сам починио убиство. Он се, међутим, искрено покајао и остатак живота провео је поштујући Божију вољу. Стално се молио Богу да му опрости и говорио: „Боже, допусти да умрем истом онаквом смрћу какву сам и изазвао“. Разуме се да му је Бог опростио истог тренутка када се покајао због преступа. Бог је, осим тога, био дирнут осећајношћу и праведношћу овога човека, који се није трудио само да живи сагласно Божијој вољи него и да, исто тако, плати за свој грех. Бог је испунио његову жељу и допустио да буде уморен насилном смрћу – као што је и сам тражио – а затим га вазнео на небо, дарујући му венац славе због његовог дубоког и искреног покајања.
Трећи човек, онај похлепни богаташ што је изгубио златнике и починио убиство, пао је у два греха, у похлепу и тврдичлук. Бог је допустио да почини убиство како би могао да доживи бол који ће га на крају довести до покајања. почињено убиство је за њега постало разлог да напусти свет и да се замонаши.
Гле, дакле, и у каквим околностима видите да је Бог био неправедан, немилосрдан и суров? Ви не можете испитивати Божије одлуке јер их он увек доноси исправно и сагласно путевима које познаје, док ви о њима погрешно просуђујете и сматрате их неправедним. Треба да знате да се многе ствари дешавају по Божијој вољи и из разлога који су нам непознати. Ми, дакле, треба да кажемо: Праведан си, Господе, и прави су судови твоји (Пс. 119; 137).
Из књиге Сузе за свет Старац Тихон, Старац Порфирије, Старац Пајсије, Библиотека Образ Светачки