Парохијско писмо о Васкрсу 2011.
У сусрет празнику Христовог Васкрсења, постом и молитвом припремамо се да достојно дочекамо Празник радости. Можда сви нисмо у могућности да Васкрс славимо онако како би желели, али ако учествујемо на службама Велике недеље, бићемо учесници и свечари највећег хришћанског Празника. На Светим службама, од Лазареве Суботе и Цвети, Црква нас води и потсећа на Христову жртву и Његов пут страдања на Голготи. Ми се клањамо Христовој жртви и страдању, на Голготи, али са вером и надом да ће мо са Христом бити учесници и Његовог славног Васкрсења. У нашој парохији, саборно кроз молитву постајемо део велике Цркве Христове, која сједињена Духом Светим на разним крајевима замље празнично прославља и учествује у молитвеном јединству са свим Црквама у свеопштој радости Христовог Васкрсења. Срдачно Вас поздрављамо и ове 2011 године радосним поздравом ,,Христос Васкрсе“.
О ПРАЗНИЦИМА И ОБИЧИМА ЗА ВАСКРС
Лазарева Субота и Цвети – (Укратко о празнику): Први у низу Васкршњих празника је Лазарева Субота. Овај празник се молитвено сећа на чудо у Витанији, где је Христос васкрсао свог пријатеља Лазара. Догађај сведочи о сили Христовој, који има власт и силу да Лазара поново врати у живот (васкрсне).
Превод Тропарске песме Празника: Уверавајући нас пре Твог страдања у опште васкрсење, из мртвих си подигао Лазара Христе Боже. Зато и ми као деца, носећи знаке победе, Теби победитељу смрти кличемо: Осана на висинама, нека је Благословен Онај који долази у име Господње.
Одмах после догађаја у Витанији, Христос је ушао у Јерусалим јашући на магарету. Оно што је пророчки најављено у Старом завету:,, Цар твој кротак и смеран јаше на магарету…“ испунило се на Цвети. Његов улазак у Јерусалим дочекао је народ и деца, бацајући цвеће и палмине гранчице кличући: ,,Осана Сину Давидовом и Благословен Који долази у име Господње“.
Обичаји и празнични Символи: У поподневним часовима на Лазареву Суботу, уочи Цвети, у наше храмове се доносе гранчице врбве (због чега се празник зове Врбица). Оне се освећују и деле вернима да им као освећеним направе место поред славске иконе. На Лазареву суботу, врши се Литија (опход), око храма са црквеним барјацима и иконама уз појање тропара Св. Лазару ,,Оптше је васкрсење…“ У литијској поворци највише учествују деца, који носе освећене гранчице врбе и звончиће. Славеићи успомену на овај дан, у нашим Црквама родитељи доводе децу облачећи им нову одећу да буду лепо обучени ,,као за Врбицу“.
Велика недеља – Ова недеља се зове још и ,,Страсна“ (Страдална) недеља, у којој се потсећамо на: Јудину издају, хватање и распеће Христово. Током ове недеље у храмовима се врше посебна богослужења, зато је добро да верници у њима учествују.
Велики четвртак – (Укратко о празнику): У сусрет Јеврејском празнику Пасхе која слави успомену на излазак из Египатског ропства, сви Јевреји су сходно Мојсијевом закону, спремали су Пасхалну вечеру. Христос није мењао тај обичај и зато је рекао ученицима да припреме Пасхалну вечеру. Ову вечечеру из Св. Јеванђеља ми знамо као ,,Тајну Вечеру“. Пасха значи (пролазак). У историјском тренутку када су Јевреји напустали Египат, за њих је реч Пасха значила ,,пролазак“ из ропства на слободу. Међутим по свом символу , она је указивала на нешто много важније и веће, на пролазак Христов из смрти у вечни живот. Зато се Христос и назива: ,,Нова Пасха или Наша Пасха“.
Знајући, да после Вечере долази : Јудино издајство, хватање, суђење и распеће, Христос је после Вечере, узео Хлеб и Вино и установио Нови Савез са својим Ученицима кроз Свету тајну Причешћа. Благослов Хлеба и Вина на Тајној Вечери, ушао је у структуру Св. Литургије. Христове речи којима је благословио Св. Хлеб: ,,Узмите једите, ово је Тело Моје..“, и благослов Чаше са Вином: ,,Пијте из Ње сви, ово је Крв моја Новога Завета (Савеза) …“, су непромењене ушле у структу Свете Литургије.
Превод Тропарске песме Празника: Када се славни Ученици, умивањем за вечеру просвећиваше, тада се безбожни Јуда болујући од среброљубља помрачиваше, и безбожним судијама Тебе праведнога судију предаде. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио, бежи од ненасите душе која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. Према свима Благи, Господе, слава Ти.
Обичаји и празнични Символи: На Велики четвртак ујуто, после Часова, служи се Литургија светог Василија Великог која почиње Вечерњом службом. На овој служби спремају се честице за причешће болесних, током целе године. Свештеник их суши и оставља у дарохранилницу (мали ковчежић за чување Св. Дарова).
На Велики Четвртак у касним сатима, (уместо после поноћи), служи се Јутрење на коме се чита ,,Дванаест Јеванђеља“ о страдању Христовом. Учешће и пажљиво слушање Св. Јеванђеља, нас приближава да схватимо све што се догодило са Христом тококм Велике Недеље.
Велики петак, нас уводи у сам догађај Христовог страдања и распећа на Голготи. Са тугом ми се потсећамо Христовог свега и молитвено размишљамо о Његовој Жртви за све људе, али са надом у Његову Божанску силу чекајући Васкрсење.
Превод Тропарске песме Празника: Спасење си учинио по свој земљи, Христе Боже. На Крсту си раширио Твоје пречисте руке, сабирајући све народе, који ти кличу: слава Ти Господе.
Обичаји и празнични Символи: У нашим храмовима, после подне на Вечерњој служби, износи се Плаштаница (платно на коме је приказано Христово полагање у гроб). Плаштаница се поставља испред олтара на украшени сто (Гроб Христов), ради целивања. После целивања неки верници се провлаче испод Плаштанице, молећи се распетом Господу да им помогне у искушењу и страдању. На Велики Петак не звоне црквена звона, већ се лупа у Клепало. Свештеници облаче црне одежде у знак жалости за распетим Господом. Ове недеље црква заповеда најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак неки верници се уздржавају од јела, или узимају само воду и суви хлеб.
Велика субота је празник Христовог почивања у Гробу. У библиском опису стварања света за шест дана, стоји да је Господ у седми дан ,,одмарао“. То је била Субота. Зато су Јевреји строго пазили да субота буде дан одмора. Ова заповест по своме символу је указивала на дан Велике Суботе, када ће Христос телом почивати у Гробу. Боравећи Телом у Гробу Христос је Душом био присутан у Аду да умрлима објави долазак Спасења и Царство Божије. Учење Цркве о томе најбоље изражава молитва са краја Проскомидије (део службе када се спремају Св Дарови), која каже: ,, У гробу телесно, у Аду са душом као Бог, у рају са разбојником, и на престолу био си Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући Неограничени“.
Превод Кондака Празника: Закључан у бездану, виђен си мртав са смирном и плаштаницом обвијен, у гроб си положен као смртан Бесмртни. Жене које судошле да Те помажу миром, плакале су горко и клицале, Ова субота је преблагословена, јер је у њој Господ Христос уснуо, да би Васкрсао трећега дана.
Обичаји и празнични Символи: У суботу се служи литургија Св. Василија Великог која почиње вечерњом службом. Свештеници служе у тамним одеждама. На Велику Суботу се пости на води. То је једина Субота у години на коју се пости строго на води и због тога на све остале суботе ублажава пост на уље рибу и вино да би се направила разлика од Велике Суботе.
Васкрс Васкрс је највећи хришћански празник. Дан Христовог васкрсења из мртвих, и победе живота над смрћу. То је дан највеће радости јер је Христос као Бог и Човек смрћу смрт уништио и дао наду сваком човеку за васкрсење и вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс.
Превод Тропарске песме Празника:Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима живот дарова.
Слављење Васкрса по Јулијанском календару: На Првом Васељенском сабору, одржаном 325. године, договорено је да хришћани заједно славе Васкрс. Дан прослављања Васкрса је недеља, јер је Христос васкрсао у тај дан. Одређено је правило кад пада Васкрс: 1) после јеврејске Пасхе, 2) после пролећне равнодневице 3) и после пуног месеца (Уштап). Када се испуне сви ови услови у прву недељу после тога, слави се Васкрс. Дешава се међутим, да пун месец или (Уштап) падне на сам дан пролећне равнодневнице, тада су оба услова одједном испуњена, па се прве недеље после тога слави Васкрс. Васкрс најраније може да падне 22/4. априла, а најкасније 25/8. маја. Треба обратити пажњу на разлику од 13 дана између Јулијанског и Грегоријанског календара јер по Грегоријанском, Пролећна равнодневица пада 21 марта, што је по Јулијанском 3 априла. То је један од разлога зашто се датум Васкрса не поклапа код Православник од осталих Хришћанских цркава. Други разлог је што је Православна црква задржала принципа да се Васкрс слави после Јеврејске Пасхе а не пре или заједно.
У целом хришћанском свету за Васкрс су везани лепи обичаји, један од њих је спремање јаја. Јаје је символ обнављања природе и живота. По томе оно потсећа на Христово Васкрсење.
Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших обичаја за Васкрс је фарбање јаја. У нашем народу не постоји једнообразност када је у питању дан када то треба радити. Обичај је да се васкршња јаја боје (фарбају) на Велики петак изјутра, док у неким крајевима то раде на Велики четвртак да избегли било какав рад на велики Петак. У неким крајевима то раде на Велику Суботу ујутро. Та разноликост је и највећи проблем шта је исправно. Црква се о томе није посебно оглашавала сматрајући да је кување јаја за Васкрс део празвичне припреме и зато није хтела да се упуста у формализам јер би онда требало прописати и дефинисати сво спремање хране за Васкрс затим спремање за службу у Цркви и тд. Оно што је за Цркву главо је да се у те дане ништа друго не ради, осим оно што баш мора за сам празник, и да су наше мисли упућене на догађај Христовог страдања на Голготи.
Символика фарбање јаја се везује за Свету Марију Магдалину, која је путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија. Тада му је у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: „Христос Васкрсе“.
Побусани понедељак Први понедељак после Васкрса зове се Побусани понедељак. Тога дана, по народном обичају, побусају се (поравнју ) и уреде гробови умрлих сродника. У неким крајевима, овај дан се обележава као и задушнице. На гроб се износе и васршња јаја. Дакле, Побусани понедаљак је дан посвећен умрлим сродницима.
РАСПОРЕД СЛУЖБИ ЗА ВАСКРС
По распореду који смо послали о Божићу желимо да вс обавестимо да ће за Васкрс поново доћи гост свештеник Прота Миломир Ћосић, који је за Божићне празнике служио у Сијеру. Његов долазак послужиће да допунимо распоред богослужења у Сијеру и Женеви за празнике.
Богослужење у Лозани:
Векики Петак – Вечерње са изношењем Плштанице у 18:30 ч.- Бетузи
Васкрс – Света Литургија у 09:00 – Бетузи, Причешће и освећење Васкршњих јаја
Богослужење у Сијеру:
Векики Петак – Вечерње са изношењем Плштанице у 17:30 ч.
Велика Субота – Света Литургија у 09:00 ч. Причешће и освећење Васкршњих јаја
Богослужење у Женеви:
Векики Четвртак – Вечерње са читањем Дванаес Страдалних Јевађеља у 18:30 ч.
Васкрс – Света Литургија у 09:00 ч. Причешће и освећење Васкршњих јаја
ИНФОРМАЦИЈЕ ЗА ВЕРНИКЕ У СИЈЕРУ
Обавештавамо вернике да је Дозвола за уређење Цркве и парохијске сале у Гранжу, општина (Сијер), стигла 04 Априла 2011г. Након Анкете, коју смо поставили 10 августа 2010г. Општина у Сијеру је издала Дозволу 31.марта 2011 г. коју Вам шаљемо у прилогу.
Свим онима, који су дали своје прилоге за куповину земље и објекта а затим за уредно плаћање хипотеке досадашњих трошкова у вези објекта, као парох желим да се захвалим на помоћи и указаном поверењу, које нам је било толико потребно, током протеклих година. Зато вам као парох честитам на стрпљењу које је резултирало Вашим а тиме и успехом целе наше Православне заједнице у кантону Вале. То нам само показује да се стрпљење и рад исплати али ништа није дошло одједном већ корак по корак уз подршку и признање локалних Цркава коме само се обратили а затим и представника власти у Сијеру и Сиону.
Један део наших верника је веровао и дао своју материјалну помоћ и подршку да до тога дође, али ако нам се и остали не прикључе и да дају свој прилог неће бити лако. Зато молим и позивам све оне који могу да уплате прилог на уплатницу коју вам сваки пут шаљемо, како би планирали почетак радова. Такође, молимо оне који имају фирму за грађевинске радове да се јаве свештенику, како би смо могли пре почетка радова видети са чиме располажемо и шта нам све треба. У разговору са архитектом и инжењером, планиран је састанак после Васкрса, ради договора о начину извођења радова. На Велику Суботу у Цркви, биће изложени планови и спискови прошлогодишњих приложника.
ИНФОРМАЦИЈЕ ВЕЗАНЕ ЗА ПАРОХИЈСКИ ЦЕНТАР НА ЕПАЛАНЖУ
Пројекат за уређење храм капеле и сала су готови. Архитекта је послао понуде фирмама за грубе радове и пристигле су понуде 8 фирми. Следи, детаљнији разговор са архитектом у вези понуда. Будући да се Црква издржава искључиво од прилога верника, није лако одржати Цркву и парохију а поготово кад се нема свој храм. А кад се једном подигне треба га одржавати. Као православна заједница знамо да нам нико не може помоћи ако се сами о себи не будемо бринули. Задовољни смо и Благодарни Богу и Вама који сте нам до сада помогли да се парохија постепено развија и духовно и материјално. Циљ нам је да урадимо храм капелу и салу у парохијском центару који смо купили. Зато вас молимо за помоћ како би могли да почнемо радове. Резултат од прошлогодишње поште коју смо послали са износом од 100 франака на 1050 фамилија био је 36% оних који су уплатили, зато радови нису могли да почну прошле године. Дозвола је добијена прошле године у фебруару и већ је истекла година дана. Срећне и Богом благословене предстојеће празнике уз радосни поздрав: Христос Васкрсе, и свако добро од Васкрслог Господа.
Ваш парох
Протонамесник Богољуб Поповић